Adriane, Kralj Pajaca ne gleda filmove u kojima igra Liv Ulman. On gleda tinejdž filmove jer je u duši, srcu, i dalje tinejdžer. Kao i onog davnog majskog jutra kada se doselio u Beograd. Isto je tako ranjiv, nesiguran u sebe. Veliki, ostareli tinejdžer. Samo više nije bubuljičav kao što je to tada bio. Bubuljice su iščezle. Ostali su samo ožiljci na licu koje pokriva već delimično prosedela brada.
Emilio Estevez je sin Martina Šina, i stariji brat Čarlija Šina. Sa Čarlijem je snimio odličan film Man at work, a meni je postao omiljen zbog najbolje parodije po meni, Loaded Weapon. Tu treba pridodati Mlade revolveraše i moglo bi još da se piše o njemu...
'94 je kao domaćin Saturdaynight live ugostio Pearl Jam...
da, to je taj film, i taj glumac - Emilio Estevez. Bas sam sad na imdb-u 'kupio' podatke o njemu i filmu... Ja bas Adriane nisam takav filmofil kao ti... ali...
Kada suze najave kraj
čet - 18.03.2010
Kakav kraj i kakve suze? Niti je kraj meseca marta, niti suze klize niz nečije obraze.
Zameniti ljubav za ne-ljubav, sreću za nesreću... Tu je prostor koji se otvara za suze. Tu one traže i nalaze svoju šansu.
Kralj Pajaca je nadavno gledao nečije oči na TV-u. Baš su bile onako, u krupnom planu. Preko celog ekrana. Neobične oči. Lepe oči.
Postoje osobe koje se zaljube u nečije oči:
- Volim tvoje oči, volim tebe... Volim tvoje telo...
- Može. Dozvoljavam ti...
A onda te oči išeznu. Postanu male, jedva primetljive. I niko nikoga ne gleda u oči. Ne podnosi da vidi oči.
da postoje ti pogledi, a postoje i supstance koje suzavaju vid...
jedan od nezaboravnih pogleda je imala Liv Ulman...
a sad nesto na sta se vec navilo valjda - digresija,
emisija “Kino Oko” i intervju koji je Dragan Babic napravio sa njom tada. ja sam taj intervju odgledao pre neku godinu u okviru trzora nesto posle ponoci. Zanimljiviji je od 99% filmova i emisija koje sam ikada pogledao, to su bili novinari i program, a ne ovo danas...
eto, Adriane dodjoh i do ociju u ovom svog blog-putovanju. Probudim se jutro i u glavi mi se vrti taj stih - "Kad suze najave kraj..." I setim se nekih ociju sa Tv-a... Liv Ulman je koliko znam bila i vezi sa Draganom Babicem... Na mene su nesto vise utisak ostavljale oci koje sam sretao u svakodnevnom zivotu, a ne one sa filmskog platna. mogaso bih ja jos o ocima, ali...
Bol u levom kolenu
sre - 17.03.2010
Povodom tragične smrti dvoje mladih u online izdanjima beogradskih dnevnih novina moguće je pročitati razne komentare. Pa, i sledeći:
"Jutros sam se probudio sa bolom u levom kolenu.
Mislio sam da će se nešto ružno dogoditi. Nisam mogao ni da pretpostavim da će to biti nešto ovako strašno.
Počivaj u miru draga K."
Reakcija na njegov komentar je sledeća:
„Daj, čoveče, sredi to koleno...“
Na prvi komentar Kralju Pajaca je pažnju skrenuo Adrian:
„O ovom sam ti pričao kada sam pominjao komentare u crnoj hronici.“
I:
„Toliko od mene za ovo naizgled sunčano martovsko jutro i ludilo...“
Dovoljno je, Adriane. Ti i Pajaco ste se razumeli. Potpuno, savršeno...
Neko treći (četvri, peti...) misli da će „ovoga biti sve više.“
A onda se razvija diskusija o R.I.P. skraćenici. Da li je treba koristiti i šta znači?! Na latinskom se kaže „Requiescet in pace“, a na engleskom: „rest in peace“.
Sad: nismo ni Englezi, a ni Rimljani već – Srbi. Dakle:
„Neka počivaju u miru.“
ma bole kolena od promene vremena, pochivace u miru kad ih ostave na miru, dal su sahranjeni josh? sad ce to biti main topic svih emisija i tabloida... muka mi je od toga...
Tu bih se slozio... Okruzuju nas ruzne i bezvezne stvari... i svakim danom ih je sve vise...
Odabrani
Naravno da je i dalje mart.
Svaki mesec, pa tako i mart, ima određenu dužinu trajanja izraženu u danima.
Kralj Pajaca kao da se pretvorio u nekoga ko broji dane u mesecu: danas je sedamnaesti dan u martu, sutra će biti osamnaesti... Juče je bio šesnaesti.
Dan koji je obeležilo surovo ubistvo i samoubistvo dvoje mladih. Teško je to preboleti, shvatiti. Činilo se da imaju sve od života, a oni su iskoračili iz njega, i tako naneli bol svima nama koji smo ostali, nastavili da živimo...
Zašto su nam to uradili?! I mi smo, kao i oni, tako ranjivi, lako povredivi...
Jutro je počelo odlskom na groblje... Na današnji dan moj tata slavio bi 56. rodjendan.. Gledam vesti i konstatujem kako me danas to toliko ne uznemirava.. Svakog dana odlaze ljudi koji volimo..
Neuro, pocast tvom ocu koji je otisao relativno mlad i u najzrelijim godinama za muskarca i za stvaraoca... ja sam sinoc i jutros bio sludjen smrcu ovo dvoje mladih...
a sad opet digresija, o ovom sam ti pricao kada sam pominjao komentare u crnoj hronici, samo prvo moram da postavim i deo clanka:
"Ksenijina prijateljica je oko 21 sat uplakna izašla iz stana. - O Bože, zašto se ovo desilo – ponavljala je kroz plač, dok je glavom udarala o automobil. "
a evo i jednogod komentara: " Milekic-Mladen-iz-Guce Sreda, 17. 03. 2010. 01:03h neregistrovan korisnik
Mene je zatekla vest o tome da je Ksenija gotova, jutros sam se probudio sa bolom u levom kolenu, mislio sam da ce se nesto ruzno odigrati, nisam mogao ni da sanjam da je to nesto ovako strasno. Pocivaj u miru draga Ksenija i neka ti je laka crna zemlja..."
a naravno do sada se vec razvila rasprava o koriscenju skracenice r.i.p.
toliko od mene za ovo naizgled suncano martovsko jutro i ludilo... rekoh ja pre neki dan da se sranja mahom desavaju u martu
da, jeste Adriane: prvo pocast ocu nase blogerke neuro (koju ja zovem Neuro i ti jezz... itd...): jeste ti si mi skrenuo paznju na komentare u 'crnoj hronici' npr. BLICA. evo, upravo sam otvorio text o smrti Ksenije i kapisode, pa cu procitati i komentare...
Racio
uto - 16.03.2010
Neki od blogera (Kajzer, na primer) smatraju da su najnoviji Pajačevi zapisi prilično nejasni. Da ih je teško razumeti. Šta Kralj Pajaca želi da kaže?!
Što je želeo da kaže, on je to i rekao. Ne mora baš svako da razume.
Slično Brutu, i Kralj Pajaca je republikanac, a ne neko ko je sklon monarhiji. Zbog svoje ljubavi prema demokratiji Brut je izvršio ubistvo. Ubio je poočima Julija Cezara.
Kralj Pajaca ipak nije otišao tako daleko. Srećom, nikoga nije ubio. Naročito ne svog oca. On je ionako odavno mrtav. Mnogo pre nego što se Internet i pojavio.
I želeo je da Blogosfera bude republika, a ne kraljevina. Jedini je problem sa virtuelnim tvorevinama što je blogerima svejedno da li su one republike ili monarhije.
Pajaco će se truditi da ubuduće ne koristi reč „blogosfera“. Ignorisaće sve ono što na nju upućuje, što ka njoj vodi.
Samo tako će naći svoj mir.
Opet je jutro, ali nedeljno. Nije jutro u kom treba otići na posao već je potpuno nedefinisano jutro.
Kralj Pajaca je odvojen od svog kraljevstva, Blogosfere. Pristupačni su mu samo olovka i papir. Dakle, on je offline.
U srednjem veku ili ranije, u doba kralja Artura i vitezova Okruglog stola, to bi bilo uporedivo sa zatočeništvom.
Ipak, Pajacu su dostupni olovka i papir. Oni nisu deo Blogosfere, ali mogu da je predstave: opišu.
Slično kao u onom stihu "sećanje na san", Pajaco svojim pisanjem može samo da dočara "sećanje na Blogosferu".
Potpuno je zanemario svoje kraljevstvo! Kao svaki nemaran vladar. A imao je prilike da ga ispuni sadržajem, nije da ih nije imao.
Što bi rekao Martin Luter King:
"I have a dream."
Nažalost, Kralj Pajaca nije imao san, viziju. Ostao je na površini. Zato je sada njegovo virtuelno kraljevstvo u dronjcima. A on menja sudbinu virtuelnog monarha za prozaičnu ulogu građanina Republike Srbije na početku XXI veka.
Mada je svestan da su obe uloge jednako smislene tj. besmislene.
Tako je to sa snovima... Kada su ti potrebni nemas ih...
Komplikovan mesec
sub - 13.03.2010
Kralj Pajaca je konačno odlučio da pogleda kroz prozor: ima li još snega? Začudo, ima ga. Beli se. A on bi tako želeo da se konačno dokopa proleća. Voleo bi da vidi zelenilo na sve strane!
Međutim, rano je to. Nikada mu nije palo na pamet da je mart komplikovan mesec. Da je surova borba između zime i proleća.
da, mart je skroz zajeban mesec ne samo zbog te borbe, već se nekako većina sranja dešava u martu... recimo na groblja sam svojevremeno najčešće odlazio u martu, kao da i mnogi ljudi izgube tu borbu...
ostajem nam samo da kažemo "zapnite, život biljkama udahnite... vreme je proleću"
KP je danas ceo dan bio OFFline. posetio uskršnji sajam knjiga u DOMU OMLADINE... ali je zato spakovao sledeći nastavak... tj. novi post je postAVLJEN!
Spušta se noć
pet - 12.03.2010
Na kraju snežnog dana dolazi noć. Uobičajena. Ispred televizora.
Srbija... Srbija... dopire sa TV-a. I šta su daleka i bliska budućnost?!
I ponovo reč – Srbija! Bez nje se ne može.
Vreme je da se prebaci na neki muzički kanal. Dosta sa Srbijom! Ne zavisi mi život od nje. Gotivniji je ovaj frajer sa minđišom u nosu. Ma, i on je dosadan!
upravo tako, Adriane... I danas isto... dosadno...
Sneg u martu
čet - 11.03.2010
Umesto da prolazi, zima kao da tek dolazi.
Na ulicama su snežni nanosi, i automobili se jedva kreću. Prosto mile.
Jutro je i Pajaco je u krevetu. Dugo, sporo buđenje. Za sat vremena bi trebalo da napusti stan i uputi se na posao. To je neminovno.
Verovatno na sličan način jutro počinje za Adriana i Neurodžez.
Sve troje čekaju zavejane beogradske ulice, i vetar koji će im duvati u lice. A oni će biti tihi, mirni... Staloženi...
„Hm“, pomisli Pajaco. „To su moji virtuelni prijatelji. Postoje, a opet kao da ne postoje.“
Svoje zapise i komentare kao da razmenjuje sa mašinama, a ne sa ljudima.
Tri dvonožne mašine koje se kreću beogradskim snežnim ulicama. Slično automobilima koji pored njih prolaze.
Brrr... Baš je hladno! Ali ne po telu već u glavi, mozgu Kralja Pajaca.
Tamo vlada opaka hladnoća.
Jutro je počelo groznim zvukom alarma, skakanjem iz kreveta i bacanjem na radne zadatke.. Sutra putujem, neće me biti par dana, pa danas kao mladi udarnik gledam da obavim što više mogu.. Sad ovo zvuči kao da se prevdam zbog nečega.. Neuro nije zaboravna, samo je malo rasejana... Kad se vrati, časti neki topli napitak ..
Neću da mi prijatelji budu hladnoćom ophrvani ni virtuelno ni izistinski ;)
Kralja Pajaca je malo smorila ova zima, osamila ga i ohladila ali, kao što biva, lepe stvari dolaze, treba imati strpljenja, tako da ga već vidim, koliko sledeće nedelje, kako sedi na nekom toplom mestu, osvetljenom kao da je rano jutro, kako prati nestajanje viruelnosti njegovih prijatelja ispijajući u njihovom društvu prvu jutarnju kafu uz razgovor o blogoljudima, blogostvorovima, blogofrikovima i nakon takvog zagrevanja o nekim pravim stvarima, vidim mu osmeh od onog malog, kao osmeha, do širokog punim ustima. Trajaće mu do sledećeg zahlađenja, kojeg, mislim tako, uopšte neće biti...
a propo robota, zato ja predlazem kafenisanje/alkoholisanje, da bar neko vreme verujemo da su sa druge strane makar u pitanju kiborzi a ne cisti roboti
onda predlazem Van Vajlder - Party manijak simpatican tinejdz film ;)
bitno je kako se covek oseca, i samo to