Nadam se da mi bloger Sizif neće zameriti što pišući post polazim od njegovog zapisa. I fotografija uz tekst je urađena copy and paste metodom.
Sizifov blog se zove “Sluh za duh”. U pozadini su Madona i njene oči (i njen nos, i njena kosa... I njene grudi…)
Zašto je Sizif, bloger iz Čačka, izabrao madonu za zaštitni znak svog bloga, zaista ne znam?! U postu “Sećanje” on nas podseća na Mungosov odlazak.
Mungos je bio jedan od nas, blogera. I on je verovao da sedenje ispred tastature i monitora ima smisla, i da smo svi mi sa druge strane svetlucavog ekrana njegovi frendovi, i da je on naš frend.
To je verovao, i mislim da je bio u pravu.
Bili smo mu prijatelji, kao što je i on bio naš prijatelj.
Zajedno smo blogerisali danima, nedeljama... mesecima... godinama...
Blogerisali jer smo bili blogeri. Mi smo blogovali: web log… we blog… Mi blogujemo.
To smo radili sa neizmernim entuzijazmom. Kao da su nam životi od toga zavisili.
Kada bi neko od njih u komentaru napisao: “Gde si, Kralju”, do plafona bih rastao. Jer ja sam bio njihov Kralj Pajaca, a oni moji prijatelji i prijateljice: blogeri i blogerke.
Bila je to “Mojblog”-zajednica.
Voleo bih kada dođem na www.mojblog.rs, i na ekranu ugledam naj-tagove – “Beograd, blog, muzika...”, ugledam i oznaku - Mungos.
Zato svoj post unosim sa oznakom - Mungos.
At 7. novembar 2009 8:36:58, kraljpajaca
Sizife, pocastvovan sam tvojim komentarom.
Toliko da sam ga prosirio dalje... PO NETU... (http://kraljpajaca.blogspot.com/2009/11/sizif-o-meni.html)
Intrnet je... LUDILO...
At 7. novembar 2009 9:36:22, Sanatorijum
setjam se, sedelo nas je chetvoro blogera u kafani ? kod kalemegdana. jedan vishe nije aktivan, druga je bila g-dja nikolajevich, tretji mungos a chetvrti moja skromnost & malenkost. i jednostavno, to veche nikada netju zaboraviti. zamisli, naterali me da popijem pivo, iako sam cepao kiselu vodu!
At 7. novembar 2009 9:37:20, Sanatorijum
inache, i ono popodne s tobom, izmedju bulevara i crvenog krsta, ni to nema shanse da predam zaboravu.
At 7. novembar 2009 9:54:29, kraljpajaca
eto, Borise - ponekad virtuelni svet zakoraci i u stvarni, i spoji nas trajnije...
Sta reci: danas su Zadusnice, pa setite se Mungosa, zapalite mu svecu...
Ti si ona, valjda nepostojeća, vrsta kraljeva koja ne ljuti svoje podanike. Dobri kraljevi postoje samo u bajci i izgleda na blogu. Kao jedan od tvojih podanika, nisam ljut na tebe zbog pozajmljivanja slike (sa) mog bloga. Naprotiv, drago mi je da o našem zajedničkom prijatelju progovorimo istim jezikom, i delimično istom sliikom. Nije vreme koje sam proveo na blogu bog-za-kako dugo za neke blog sistema na kojima se ništa ne dešava, ali MB je proživeo za moje tri godine boravka ovde mnoge promene. mnogi su nas napustili. Nekako sam ti ja takve sreće da ne može ova zemlja toliko da se smanji da bih ja uspeo da pređem granicu: Tako mi se, nažalost, i Beograd sve više udaljava, a ona nekada čuvena blog-okupjanja su mi neispunjeni san. Tako, i Mungosa sam poznavao samo preko onoga što sam o njemu čitao i ponekad samo jedan njegov komentar tako razvedri dušu, kao da ga znam milion godina.
Eto tebi prilike za dilemu: naljutiti se ili se ne naljutiti na mene zbog ovoliko dugog komentara. Pozdravljam te